09.01.2017 Izbeglice, migranti i tražioci azila u Srbiji

Prolazak izbeglica kroz Srbiju nije zaustavljen, iako je početkom marta 2016. godine zatvorena "Balkanska ruta". UNHCR procenjuje da ih u januaru 2017. u Srbiji ima oko 7.000, a procene nevladinih organizacija govore da ih ima 10,000. Nešto više od 5,800 smešteno je u 16 tranzitno-prihvatnih i azilantskih centara, dok više od 1,000 ljudi boravi u napuštenim objektima u Beogradu i Subotici, u improvizovanim, nehigijenskim i opasnim uslovima.

Tragični incidenti ukazuju na ozbiljne rizike sa kojima se izbeglice suočavaju u rukama krijumčara, i na potrebu za obezbeđenjem sigurnih prolaza. U jednom incidentu, irački azilant je prijavio da su ga krijumčari primorali da napusti svoju sestru u planinama dok su prelazili iz Bugarske, kada ona više nije mogla da hoda. On je srpskim vlastima dao podatke o detaljima incidenta i GPS koordinatama mesta gde je ostala, ali nažalost, ona je nastradala pre nego što je mogla biti spasena. Krajem decembra, vozilo krijumčara koji je prevozio 17 izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana, od kojih je devetoro dece, sudarilo se u istočnoj Srbiji, a prema dostupnim informacijama, nastradali su jedna žena i dvoje dece, dok je nekoliko drugih teško povređeno. Preživeli su zbrinuti od strane zdravstvenih ustanova u Nišu.

Nevladine organizacije pružaju pomoć u informisanju i upućivanju kako bi se izbegllice registrovale, smestile u centre za smeštaj, kako bi dobile potrebnu medicinsku i drugu pomoć. Ipak, među nekim izbeglicama vlada strah da će, ako pristanu da odu u izbegličke centre, biti deportovani na granicu sa Makedonijom i Bugarskom, što se po svedočenjima nekh od njih, već događalo. U pokušaju da primoraju izbeglice da se iz improvizovanih skloništa premeste u izbegličke centre, nadležni organi Republike Srbije su od 10.11.2016. naložili nevladinim međunarodnim i domaćim organizacijama da prestanu da pružaju pomoć izbeglicama koje se nalaze izvan vladinih centara za smeštaj. Prestanak pružanja i do tada skromne i neredovne pomoći, međutim, nije uticao na prisutnost i brojnost izbeglica u centru Beograda i na severnoj granici. Sa zimom raste zabrinutost za izbeglice koje i dalje ostaju na otvorenom, i za koje se još uvek ne nazire adekvatno rešenje.

Većina izbeglica dolazi iz Avganistana, Sirije i Iraka. U Srbiju ulaze preko Makedonije, Bugarske i sa Kosova, a zatim svoj put nastavljaju prema Mađarskoj i Hrvatskoj. Zbog zatvorenih granica, pooštrenih kontrola i vraćanja izbeglica nazad u Srbiju kada im i uspe da pređu granice ("push backs"), što se često čini uz primenu sile, izbeglice su primorane da borave u Srbiji duže nego što bi hteli. Mađarska dnevno dozvoljava legalan ulazak u zemlju za najviše 20 ljudi, koje radnim danima propušta na dva granična prelaza, Kelebiji i Horgošu. Napravljene su i liste čekanja. Zbog velikog broja izbeglica koje čekaju, na oba prelaza su nikli improvizovani kampovi u kojima čeka par stotina ljudi.

Na pružanju pomoći izbeglicama u Srbiji, pored nadležnih državnih organa, angažovane su domaće i međunarodne humanitarne organizacije. Jedna od njih je i Novosadski humanitarni centar: uz podršku organizacije CARE, izbelicama pomažemo u hrani i neprehrambenim artiklima. Dva puta nedeljno snabdevamo kuvanim obrocima više od 1,000 izbeglica smeštenih u prihvatnom centru Adaševci, na autoputu E70. Usluge psihološke podrške i rekreativnih aktivnosti pružamo, uz podršku fondacije Terre des hommes iz Budimpešte, u Kutku za majke i bebe koji radi od 9h do 21h, i uz podršku CARE-a, u Kutku za aktivnosti u Miksalištu. Uz podršku IRC-a (International Rescue Committee), terenski timovi za zaštitu u Beogradu i Subotici obilaze najugroženije izbeglice i pružaju usluge informisanja, upućivanja, prevođenja i druge.