15.05.2017 Izbeglice, migranti i tražioci azila u Srbiji

Prolazak izbeglica kroz Srbiju nije zaustavljen, iako je marta 2016. godine zatvorena "Balkanska ruta". UNHCR procenjuje da je početkom maja 2017. u Srbiji bilo 7.219 izbeglica, migranata i tražilaca azila, od čega je 84% smešteno u 13 tranzitno-prihvatnih i 5 azilantskih centara (Adaševci, Šid, Principovac, Sombor, Kikinda, Krnjača, Obrenovac, Banja Koviljača, Bogovađa, Sjenica, Tutin, Dimitrovgrad, Bosilegrad, Divljana kod Niša, Bosilegrad, Pirot, Bujanovac i Preševo). Ostali borave u napuštenim objektima i drugim improvizovanim skloništima u Beogradu, Šidu, i mestima na granici sa Mađarskom. U Srbiji boravi i oko 1,000 dece i maloletnika bez pratnje, od kojih je 797 smešteno u prihvatne centre.

Početkom meseca, Komesarijat za izbeglice i migracije najavio je premeštanje više od 1,000 izbeglica iz baraka u centru Beograda u prihvatne i azilanstke centre, najviše u okolini Beograda i na severu zemlje. Prvi autobusi sa izbeglicama krenuli su već 7. maja u Adaševce, da bi pet dana kasnije počelo rušenje baraka u kojima su izbeglice boravile.

Većina izbeglica koje se trenutno nalaze u Srbiji su iz Avganistana, Sirije i Iraka. U Srbiju ulaze najčešće iz Makedonije i Bugarske, a zatim svoj put nastavljaju prema severu zemlje. Zbog zatvorenih granica, pooštrenih kontrola i prisilnih vraćanja izbeglica u Srbiju, što se često čini uz primenu sile, izbeglice su primorane da borave u našoj zemlji duže nego što bi hteli. Mađarska dnevno dozvoljava legalan ulazak u zemlju za najviše 10 ljudi, koje radnim danima propušta na dva granična prelaza, Kelebiji i Horgošu. Napravljene su i liste čekanja.

Izbeglice prijavljuju slučajeve prisilnog vraćanja iz Hrvatske (41 slučaj na početku maja), Mađarske (15 slučajeva), i Rumunije (11 slučajeva): prilikom iregularnog prelaska granice i ulaska u pomenute zemlje, policija ih hvata i vraća na granicu sa Srbijom, i uz manju ili veću upotrebu sile primorava da se vrate u Srbiju.

U pokušajima da pređu granice, neretko se dešava da izbeglice budu teško povređene ili da čak izgube život, što ukazuje na ozbiljne rizike sa kojima se suočavaju u rukama krijumčara, i na potrebu za obezbeđenjem sigurnih prolaza. Nevladine organizacije izbeglicama pružaju pomoć u informisanju i upućivanju kako bi se registrovale, smestile u centre za smeštaj, kako bi dobile potrebnu medicinsku i drugu pomoć. Ipak, među nekim izbeglicama vlada strah da će, ako pristanu da odu u izbegličke centre, biti prisilno vraćeni u Makedoniji ili Bugarsku, što se po svedočenjima nekih od njih, već događalo.

Na pružanju pomoći izbeglicama u Srbiji, pored nadležnih državnih organa, angažovane su domaće i međunarodne humanitarne organizacije. Jedna od njih je i Novosadski humanitarni centar: uz podršku organizacije CARE, izbelicama pomažemo u hrani i neprehrambenim artiklima. Pratimo distribuciju sva tri obroka za oko 2,000 izbeglica smeštenih u tri prihvatna centra u opštini Šid. Usluge psihološke podrške i rekreativnih aktivnosti pružamo, uz podršku fondacije Terre des hommes iz Budimpešte, u Kutku za majke i bebe koji radi od 9h do 21h, i uz podršku CARE-a, u Kutku za aktivnosti u Miksalištu, u Beogradu. Uz podršku IRC-a (International Rescue Committee), terenski timovi za zaštitu u Beogradu, Subotici, Šidu i drugim mestima obilaze najugroženije izbeglice i pružaju usluge informisanja, upućivanja, prevođenja i druge. Od februara IRC takođe podržava aktivnosti Krojačke radionice u prihvatnom centru Adaševci, u Šidu.

Fotografija: Max GM