Nevena Hromiš

Izlišno je pitati da li vas volim. Sam život i svaka iskra u njemu raduje se tim osmesima. Odakle dopire muzika uz koju plešu ispred škole, po hodnicima? Verovatno iz samog izvora božijeg stvaranja. Da, to je trk! Kao vetar! Širom raširene ruke-krila malih tamnoputih ptića dok u punom letu uleću u gnezdo zagrljaja, tako savršeno jednostavno, tako nestvarno iskreno, tako, kako smo mi odavno zaboravili da se grlimo, da se ljubimo, da se radujemo.