Procenjuje se da je u celom regionu više od 1.300 dece bez pratnje trenutno izloženo riziku od eksploatacije, nasilja i trgovine ljudima.
Mnoga deca u pokretu pokušavaju stići do odredišta, a da se formalno ne registruju u svakoj, ili u nekim od država kroz koje prolaze; mnoge predviđene mere za identifikaciju i zaštitu te dece ne sprovode se adekvatno. Procedure procene starosne dobi ili ne postoje, ili su neadekvatne jer proceduralne smernice ne postoje, ili su nedorečene. Događa se da zbog nedovoljnih kapaciteta i nedovoljne obučenosti terenski radnici ne uspevaju da identifikuju decu, što dovodi do toga da se neka deca pogrešno tretiraju kao odrasli.
U Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj identifikovanoj deci bez pratnje opcija bezbednog smeštaja ne pruža se na dosledan način, a u Bugarskoj ne postoji specijalizovano sklonište za decu bez pratnje. Tamo gde specijalizovani smeštaj postoji, ti objekti imaju kapacitet da prime samo mali broj dece, ili su već prepuni, te ne zadovoljavaju standarde, ne pružaju adekvatne usluge, a ponekad za decu stariju od 14 godina nemaju ni odvojen smeštaj u skladu sa starosnom dobi i polom. Kako pažnja koja se posvećuje kontroli granica postaje sve veća, duž migracione rute dokumentovani su slučajevi smeštanja dece u uslove nalik pritvoru.
Naposletku, krijumčarske mreže širom regiona dobro su organizovane, unosno posluju i skladno funkcionišu. Dok države intenziviraju napore u borbi protiv krijumčarenja, postaje jasno da će, bez mogućnosti bezbednog i legalnog traženja zaštite u Evropi, ova deca nastaviti da neregularno prelaze granice, najčešće uz pomoć krijumčara.
Ovaj izveštaj je rezultat zajedničkih napora 12 lokalnih i međunarodnih humanitarnih organizacija s ciljem da se podigne svest o ovoj gorućoj, a nedovoljno poznatoj krizi koja pogađa neke od najugroženijih kategorija dece, s posebnim naglaskom na decu bez pratnje u Bugarskoj, Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj.
Sazetak – Izvan vidokruga, eksploatisani i sami