U Srbiji još uvek ne postoji obrazovanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju kao deo sistema obrazovanja i vaspitanja. Dok traju polemike o tome, istraživanja o reproduktivnom zdravlju mladih pokazuju da mladi stupaju u seksualne odnose u proseku sa 17 godina, devojke nešto kasnije u poređenju sa mladićima (18 prema 17 godina). Zapaženo je da se granica prvog stupanja u seksualne odnose pomera naniže, sa 18 na 16 godina, a oko 2% mladih stupa u seksualne odnose i pre 15. godine. Istovremeno, mladi u našoj zemlji nemaju na raspolaganju adekvatne izvore informacija i mehanizme podrške u ovoj oblasti.
Postoji manjak istraživanja o tome kako mladi u našem regionu saznaju o temama vezanim za seksualno i reproduktivno zdravlje. U nameri da osvetli ovu oblast, NSHC je sproveo kvalitativno istraživanje o tome kako se mlađi adolescenti informišu i saznaju seksualnom i reproduktivnom zdravlju. U tom okviru smo ispitivali koje izvore informacija mladi uzrasta 15–16 godina najčešće koriste; kakva su njihova iskustva i mišljenje o dostupnim izvorima informacija, njihovom kvalitetu, pouzdanosti i relevantnosti; kakva su znanja, stavovi i ponašanje mladih u oblasti seksualnosti i reproduktivnog zdravlja i kakve preporuke daju za ubuduće. Pored toga, zanimalo nas je kakvi su stavovi odraslih, pre svega roditelja, kad je u pitanju seksualno obrazovanje.
Istraživanje je pokazalo da teme vezane za seksualno i reproduktivno zdravlje zanimaju adolescente još od viših razreda osnovne škole, ali se o tim temama malo ili nimalo ne govori sa nastavnicima, roditeljima ili zdravstvenim radnicima. Istovremeno, deca se već u ranom uzrastu, kroz internet i medije, susreću sa seksualno eksplicitnim sadržajima. Navedeni sadržaji kod njih izazivaju znatiželju, zbunjenost i osećanje neprijatnosti.
Kome se okreću mladi kada imaju pitanja i nedoumice u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja? Istraživanje je pokazalo da su za njih glavni izvori informacija vršnjaci, internet i roditelji. Međutim, i vršnjaci i internet su ocenjeni kao izvori kojima se najmanje veruje. Sa druge strane, roditelji i porodica, u koje mladi imaju najviše poverenja, ograničeni su svojom ulogom i nisu u mogućnosti da pruže sveobuhvatne informacije. Školu i nastavnike većina mladih ne smatra važnim izvorom informacija o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, sa čim se slaže i većina anketiranih roditelja. Takođe, rodni stereotipi su veoma prisutni u razmišljanjima i stavovima dečaka i devojčica.
Ceo tekst istraživanja možete preuzeti ovde.
Izveštaj je dostupan i na engleskom jeziku.